Yu-Poezija

Mojoj divnoj prijateljici

Evo jos jedna samocna noc
Jedna od bezbroj PRIJATELJICE MOJA
I opet sa tuznim stihovima ja se upustam u boj

I VEROVATNO BI MI SADA REKLA:
sta te muci? hajde da se raspolozimo,
NEMOJ zaliti i tugovati, jer zivot ima i mnogo lepe
strane za onoga ko uspe da ga shvati !

Znam da umirile bi me tvoje reci
DA TVOJE...BAS TVOJE RECI PRIJATELJICE

kao i svakog drugog puta kad padnem i kada TUGA mojim mislima zaluta ...to ti je stvarno uvek za rukom islo,

I NEMOJ SE CUDITI STO TI POKLANJAM STIH
JER TI SI RETKA VRSTA U IZUMIRANJU
TI SI PRIJATELJICA !
MALO JE LJUDI NA OVOM SVETU KOJI UTEHU ZNAJU DATI

JER I SVAKA UTEHA NJIHOVA VERUJ MI
NA KRAJU SE KAJANJEM PLATI.

Ali ti si ona jedna medju hiljadu, sto prijatelj
iskren moze bit, dati savet kako se sreca stiti i kako
se uziva kada su veseli periodi u zivotu

Nesebicno dajes sebe, svoje savete i svoje dragoceno
vreme. Kad si tu JA SAM JAK, nema nesigurnosti
nema treme.

I uvek mi nekako lakse bude, jer moje se SUZE tebe
boje

KASNO JE
NE BIH TI VISE VREME KRAO
ZELEO SAM SAMO OVE NOCI RECI

ZA SVE TI PRIJATELJICE OD SRCA HVALA

Saputanje Vetra

osluskujem vetar i ponovo krstarim po labirintu bezdanja
pokupivsi jedini mirni kamen na morskom grebenu
obnevideo tudjim ocima gledam svet, proziran kao sapat
toplih promuklih struja.

ukrstam mac sa jacinom reci gde je jedini sigurni dobitak TUGA
I umesto lovorovog venca na glavi nosim gorcinu jalovu katarzu
u obliku krika

I STA ONDA ?

Kada istina i pravda dve KURVE STARE postanu verne i blagocenjive slike... postacemo zrtve u ispravljanju iskrivljenog i pomahnitalog sveta sa sakrivenim ocima

I STA CES RECi ?

zato i odbacujem ovo vitesko nadmetanje
zato mi zakon brata plave krvi o prolaznosti unakazenih dusa ne bese mio.

Jer onda nebi bilo rana,
jer onda nebi bilo muka,
Jer onda nebi bolelo tvoje utopjeno srce,
NE BI BILO MOJIH POGASENIH SLOVA,

SAPUTANJE VETRA RECI CE VEC SVE.........

ajsjanija Zvezdo


Otisla si...
a da mi ni htela nisi reci
da odlazis zauvek.
Ostade samo mala humka
tamo negde,u nekom dalekom gradu
u kojem ti spavas
u kojem sanjas
najsjajnija zvezdo zivota mog
I otisla si
da ni zbogom reci nisi htela
a znala si da sve ama bas sve u mom zivotu ti si
a ja izgubih te za tren
izgubih zauvek
za svagda...
Ostase mi prazne ruke
i sve se pretvori u led.

Utihnu mi najsjajnija zvezdo zivota mog

a bila si sve moje prvo,
moja prva kazna i moj greh
moja prva ljubav i moj smeh
moja prva suza i moj bol
prva zena sto ukoraci u zivot moj,
sve prvo moje
najdraze moje

najsjajnija zvezda zivota mog
a iskliznu mi kroz prste za tren
iskliznu u nepovrat

ode bez stiska ruke
bez onog uobicajenog poljupca
koji sam uvek dobijao kada si nekud isla.
Nisi mi cak ni prisla
da osetim ti blizinu po poslednji put.
Ostase mi samo neke sveske i stih

kada smo se sreli
u ime nase ljubavi i nas
jer voleo sam te do bola i nazad
to znam,dobro znam.
A ukrade mi te leto jedno
ote te kad sam se najmanje nadao

...mrzim noci zvezdanog neba
znas li koliko snage treba
gledati u sve te zvezde
a ipak znati
da najsjajnija zvezda zivota tvog na tom nebu ne sija.

I sva su mi nova leta kriva
i za danas,i za juce,

dok sam ziv.

al idem dalje
idem zbog tebe jedino moje..
Stvorio sam ti jedno nebo,
u srcu mom i mojoj dusi.
Tu spavaju uspomene mi
na tom nebu sjajices
najsjajnija zvezdo mog zivota,
sjajices zauvek


DRAGA tu ces ziveti VECNO i jos jednu vecnost duze..

Jedna od onih noci.........

Nocas je jedna od onih noci
u kojima bih sve za tebe uciniti mogao
ama bas sve.....
Samo da si mi tu negde blizu.
I neznam da li covek zaista moze toliko da voli
ili sam ja samo upao u krizu,

jednu od onih mnogih koji me hvatati znaju.
Ko ce ga znati...........

Ja samo znam da u ovoj noci
svakim delom tela i bica tebi pripadam,
i svaku bih ti zelju ispuniti hteo,
nocas se niceg ne plasim, sve bih sa tobom smeo

Dovoljno bi bilo samo da me pogledas
onako krajickom oka,kako samo ti znas
i sve bih uciniti mogao,
sve bih ti snove ispuniti hteo
cak i one koje ne zelis tako jako i snazno.....

I nocas se ne bih bojao svih onih stvari
kojih se obicno bojim....

hteo bih i sina i kcerku
i s ponosom bi se zvala imenom
po tvojoj i mojoj zelji

i voleo bih te iskreno, i verovo ti slepo
i pogazio bih ponos svoj i ono meni sveto
sve samo zbog tebe.

Dao bih ti godine svoje
pred noge stavio ovo parce preostale mladosti

nocas bih ti sve podariti mogao
ceo preostali zivot do starosti pa i dalje

jer nocas sam spreman davati u beskonacnost
u davanju ne bih znao stati

o jel to ljubav ili prokletstvo?

Poljubac

Od svega sto se u glavi krije,
od svih cuda sto se tu mnoze,
poljubac je najdivnije
cudo sto ti se desiti moze.

Kad se, kruzeci ovim svemirom
bezbrojnih srca, putanjom dugom
dva srca ozare istim nemirom
i oglednu se jedno u drugom,
tada i glave malo zastanu
s krunicama od rosnog klasja,
a usnice se sretnu i planu
plamickom poljpca sto svet obasja.

I tako kroz dva tela potece
svetlost sto stvara novu planetu,
jer, poljubac je, kao sto rece
pesnik, najlepsi susret na svetu!

Hvala sto postojis

Budim se nocu,jecaji su u dusi..
Sam sam,nikome bol ne pricam..
Papir, olovka i Stihovi su jedna
od mogucnosti da izrazim sto me davi,
muci i neda mira...pravi prijatelj...

Mislilo sam da nema nade jer imao sam samo nju,
Prijateljima sam krio, a i smejali su se samnom,
i gde su bili kad sam suze lio...
Shvatio sam da je zivot okrutan,zadaje ti nove sanse
i nove rane, i more osecaja.

Retko ti zivot prijatelje na put stavlja,
kasno je kad ti zora ne svane...
Nista u zivotu ne dobija se lako,za sve se treba borit,
Retka je ruka koja ce stisnut tvoju,kad osecas da ces se slomit...

Znam kako to boli jer bio sam slomljen i sam,
Mnogima sam verovao al od tog ostala je samo prasina...
Bezali bi kad bi videli suze,samo malo ljubavi sam hteo
nista vise i nista manje..

Ziveo sam pod maskom srece,da placem pokazati nisam smeo...
Plakao sam nocu,a danju bio srecnoga lica,
Zivot je postao pakao,a ja zarobljena ptica...

Drago mi je sto nisam odustao,sto sam dopustio zori da svice,
Da sam prekinuo ovaj zivot,nikad ne bi upozno andjela ovo prekrasno bice

Osobu koja voli moje mane i vrline,koja se samnom bori,
Prekriveno talogom leda,ovo srce ponovo gori....
Zivotom ne koracam u okovima,vec letim slobodnih krila,

Vratio mi je osecaj vrednosti,opet sam osoba koja sam nekad bio...
Hvala za reci vrednosti,hvala za osmehe srece,
Shvatio sam da su reci "oprosti,volim te i pomozi od nekih reci prece...
Nije sramota gresiti,traziti pomoci i voleti,

Verujte za to treba puno hrabrosti jer moze jako boleti...
Ne postoji prepreka,cak ni kad nas daljina deli,
Kad god pomislim da nema nade,setit cu se tvoga lika....
Jos samo mogu reci hvala,hvala sto mi snagu saljes,
Hvala sto me volis kakav jesam,sto mi ljubav dajes...

Hvala sto suze samnom delis,istih strahova se bojis,
Hvala ti andjele sto te osecam,sto postojis......

Treba znati...

Smesti se,
da to treba znati,
a kada je najbolje ustati od stola,
kad pred nama stoje samo prazni sati
u tome zivotu glupom do bola.

Trebalo bi znati, ma koliko stoji,
sacuvati ponos, onaj sto preosta,
i uprkos svemu, prijatelji moji,
zauvek otici, znati da je dosta.

Pred sudbinom svojom koja sve ti uze,
kad vec nista nemas, kada sve si dao,
trebalo bi znati skriti svoje suze.
No ja, srce moje, ja to nisam znao.

Zato treba znati napustiti sto na vreme
kad je ljubav tvoja davno pojedena,
ravnodusna lica skriti svoju bol,
zauvek otici tiho kao senka.

I usnama treba reci da se smeju
iza maske jada,
stisnuti zube,
neka krikovi mrznje u tebi gneju,
te posljednje reci onih koji ljube.

Treba znati mirno otici na kraju,
usutkati srce sto vec umrlo je,
sacuvati obraz ko neki sto znaju,
dok jos nije pao.

Da trebalo je znati,
ja to nisam znao

Zaljubljeni Dan

Ovaj je dan
kao otkinut list,
samo vlada tisina,
ostao je vazduh, ti,
i zarobljen je list
u velikoj povrsini sunca
koju si nosila kroz ulice,

Ovaj je dan uhvacen
u mrezi tvog lica,
i ne moze izici iz tebe,
ne moze se otkotrljati poput lopte
nazad do mojih nogu,

On je ptica
koja ne dise,
koja se ne cuje,
naprosto nema.

Ovaj sam dan izgubo
kao sto se gube kljucevi,
sto se topi sneg,
ili kao sto zaboravljaju prijatelji,
i ja se vise ne secam
njegova ukusa,
svetlosne obline.

ti si iz njega sve izbacila,
sasvim si ga ocistila,
ispraznila, prozracila,

Taj je dan zbog toga lagan,
jer poleteo je poput balona,
nekud izvan mene,
da bi postao oblak, kap kise,
taj dan, bez mirisa, trajanja i boje
potpuno se osamostalio
i ostavio je za sobom samo Tebe

Hvala ti zivote, mnogo si mi dao,
Dao si mi oci, otvara ih svetlo
Jasno vidim crno, jasno vidim belo,
nebo iznad glave, tako sjajno i kad se budim,
vidim u tom mnostvu, lice koje ljubim…

Mnogo si mi dao zivote
Sluh koji ne vara i ne cuje lazi,
slusa decaka kada ljubav trazi
I cuje u noci sto je iza vrata

Hvala ti zivote, mnogo si mi dao
hrabrosti jos imam, i nisam bez dara
Da zavolim voce, koje covek stvara
Delili smo sve, bilo dobar ili zao
Kad u moje oci tvoj je pogled pao…

Dao si mi osmeh, ucio me placu
Sve sto ne znam danas, mozda sutra znat cu
Ti si dao neznost koja pjev moj cini
Ponoru me dao, i dao visini…

Za sve što mi ote
Hvala ti, zivote

Jedna Mladost

Jedna mladost, jedan svet nade
raste tiho u srcu tvom.
Drugi za tebe ovaj svet grade
s malo prave istine u tom.

Pricaju ti price
i svaka ima svoj srecan kraj.
Ali precutuju da taj svet krade
bas tvog srca sjaj.

Jedna mladost, jedan san srece
al' do nje jos dalek, dug je put.
I dok srce na svoj put krece
u taj svet ocvao i zut...

Odjednom ce svatiti sve,
kako nigde nema plamena tog.
Poput mrtve reke
svet tece bez cilja svog.

Ko zna, mozda na mene ceka neki drugi svet?
Ko zna?

I u mraku katkad nikne divan cvet.

Mozda - ko zna, jedan od srecnijih,
jedan od hiljadu... bit cu bas ja.

Ko zna...
________

Ko zna
Mozda je pao tracak istine u meni,
A mozda su sanjarenja.
Jos bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti kazem,
Ali, ja ne znam da li da je zelim,
Ili ne zelim.

U moru zivota sto vecno kipi,
Sto vecno talasa,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Mozda iste kapi -
I kad prodje vecnost zvezdanijim putem,
Jedna vecnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naci
Neka ista usta.

Mozda ces se jednom uvece pojavit
Prekrasna u plavom,
Ne sluteci da si svoju svetlost prelila
Mojom davnom pojavom,

I ja, koji pisem srcem punim tebe
Ove cudne rime,
ja necu znati, ceznjo moja,
dali biti ili nebiti
Pa ako i dusa u tome trenutku
svoje uho napne,
Sigurnim ce glasom zaglusiti razum
Sve sto slutnja sapne;

Kod vecernjih lampa mi cemo se kradom
pogledati ko stranci,
Bez imalo svesti koliko nas vezu
neki stari lanci.

Vreme se krece, no vreme se krece
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono sto je bilo:
I radost i tugu.
I sinuti ce oci, naci ce se ruke,
I srce se dici -
I slepi za stope bivseg zivota
njima cemo ici.

Mozda je pao trag istine u meni,
A mozda su sanjarenje.
Jos bi nam mogla desiti se ljubav,

Al´neznam dali da je zelim...

Svidjas mi se kad cutis

kao da si odsutna,
i cujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Cini mi se kao da su ti letele oci
i cini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.

Kako su stvari sve ispunjene dusom mojom
izranjas iz stvari, ispunjena dusom mojom.
Leptirice sna, dusi mojoj si slicna,
i slicna si reci melanholija.

Svidjas mi se kada cutis i kad si kao udaljena.
I kada kao da se zalis, leptiricu u gukanju.
I cujes me izdaleka, i glas moj ne dostize te:
Pusti me da cutim s mucanjem tvojim.

Pusti me da ti govorim takodje s tvojom cutnjom
jasnom kao sveca jedna, prostom kao jedan prsten.
kao noc si, cutljiva, zvezdana.
Cutnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna